Najbolji među najgorim filmovima imaju tri ključne zajedničke karakteristike: Nikad nisu dosadni; glumci daju sve od sebe; dijalozi/zapleti su luđi i besmisleniji nego u bilo kom filmu pristojnog kvaliteta i produkcije. Ove tri osobine dominiraju niskobudžetnim spektaklima kao što su The Room ili Fateful Findings, ali teže ih je uočiti u blokbasterima. Kada skup film ne uspe, obično je dosadan. Blokbaster koji nije zabavan obično je samo loš, ali na primeru „Ukradenog lica“ ( Face/Off 1997) imamo jednu posebnu vrstu lošeg.

Face/Off nas uvodi u radnju ubistvom deteta, a od te tačke vožnja ne usporava skoro dva i po sata. U prvih par minuta upoznajemo Šona Arčera u tumačenju Džona Travolte, čijeg sina je pre više godina ubio Kastor Troj u izvedbi Nikolasa Kejdža. Arčer se još nije u potpunosti oporavio pa i dalje lovi Troja, najblesavijeg teroristu na svetu. Kad mu uđe u trag, počinje pucnjava koja traje i traje, od jednog vozila do drugog, od piste do hangara, od zaklona do zaklona. Na kraju Troj pogine – ili se tako gledaocu bar čini.

Ispostavi se da je Troj preživeo, pa Arčer ima priliku da pozajmi njegovo lice da bi se infiltrirao među teroriste sa kojima njegov brat Poluks (veličanstveni Alesandro Nivola) planira napad na Los Anđeles. Arčer maskiran u Troja prikuplja informacije u zatvoru u kom ne važi Ženevska konvencija, gde zatvorenici nose namagnetisane čizme. Ali onda se Troj budi iz kome i primorava doktora koji je operisao Arčera da i njemu pruži istu ulogu: tako Kejdž, sada maskiran u Travoltu, počinje da mu dramatično menja život.

Ovde gledalac počinje da shvata koliko zaplet filma liči na SNL skeč. Nema šta nema: blizanci sa imenima Zevsovih sinova, dvostruka zamena identiteta, tuče po zatvoru, magneti u čizmama, dupe Džoan Alen u pantalonama, a još nismo ni na pola filma.

Preostalih sat i kusur vremena „Ukradeno lice“ teče kao tipičan akcioni film iz devedesetih. Arčer maskiran u Troja pokušava da normalizuje stvari i ubedi suprugu u svoj pravi identitet, Troj maskiran u Arčera pokušava sve suprotno, a obojica pokušavaju da skenjaju jedan drugog tokom serije oružanih obračuna u kojima mestimično učestvuju SWAT timovi. Ali ne brinite, film je do samog kraja izrazito čudan, zahvaljujući između ostalog bizarnom načinu roditeljskog milovanja koje familija Arčer primenjuje. Sve do poslednje sceni, neko nekome konstantno prevlači šaku preko lica.

Ali pre toga, treba odgledati bezbroj gorepomenutih pucnjava – jedna je u sobi prepunoj ogledala (što da ne), druga u crkvi sa neobjašnjivo mnogo golubica, nju sledi jurnjava gliserima u kojoj najzad zagine Troj pod maskom Arčera. (Usput Arčerova ćerka upuca svog pravog oca i izbode svog lažnog oca.) Konačno preminuće negativca deluje neočekivano normalno u poređenju sa ludilom koje mu prethodi, ali film sve to uspeva da nadoknadi sumanutim epilogom.

Šon Arčer, koji je godinama pokušavao da ožali svog tragično preminulog sina, naprasno odlučuje da ga zameni surogatom – na kraju filma dovodi kući malog Adama, sina Kastora Troja kome je upravo pobio roditelje. Kaže ženi da će to dete od sad da živi sa njima, a onda odgovara samo „OK“. Arčerova ćerka novog brata miluje dlanom po licu na ranije pomenut bizaran način, i mali Adam je prihvaćen kao da je sve savršeno normalno, što na planeti na kojoj se radnja filma odvija verovatno i jeste slučaj.

Ne bi se moglo reći da je „Ukradeno lice“ dobar film. Scenario je rastrzan, iz jednog čina u drugi se prelazi na preskok, pri kraju polako postaje naporan. Ali za film poput ovog, takvi detalji nisu važni. Važno je da glumci daju sve od sebe, posebno oni glavni, čije su uloge čisto ludilo. Važno je da se dijalozi i zapleti razvijaju apsolutno sumanuto. Važno je da ni u jedno trenutku ne može da nam bude dosadno. Face/Off možda nije dobar film, ali je skoro savršen u kategoriji loših blokbastera. Nekad je to baš ono što nam treba.

Još na VICE.com:

Čekao sam u redu ispred bioskopa da bih prvi put gledao film „Mržnja“

Pisac ‘Blejd Ranera’ je najzanimljiviji čovek na svetu u stvarnom životu

Pitao sam ortake iz zatvora koji im je omiljeni film o zatvoru