Dragoslav Mihailović u romanu „Petrijin venac“ spominje staro verovanje rudara da je žena u jami baksuz. Da ne pominjemo besmislenu rodnu podelu poslova gde se rudarski podrazumeva kao strogo muški. Marija Đoković, autorka serije dokumentarnih fotografija ‘Rudarke’, kaže da su do skoro i u filmskom svetu iza kamere bili brojniji muškarci pa je i ova profesija važila za „mušku“ i to joj je bio jedan od motiva da ova serija nastane. Tokom pet meseci ona je fotografisala portrete rudarki u njihovim radnim okruženjima u Boru, Senjskom Rudniku, Resavici i u rudniku na planini Rudnik kod Gornjeg Milanovca.

– To su obrazovane žene, rade kao inženjerke, geolozi, nadzornice. Poput svojih muških kolega obavljaju poslove u svim prostorima u okviru rudnika, premda ne učestvuju u teškom fizičkom radu. One dele sudbinu svih rudara. Situacija u našim rudnicima nije nimalo laka, tako da je svima teško, bez obzira na pol, to je više političko – ekonomski problem – istakla je Marija.

Marija kaže da je ostvarivanje kontakta sa rudarkama bilo lako. Sa nekima od njih je išlo lakše jer ih je srela pre radeći na drugim projektima, a onima koje je prvi put je bilo drago da se neko konačno interesuje za njih, s obzirom na to da su obično muške kolege u žiži interesovanja. Provodila je vreme sa njima, razgovarala i radila sve što i one kako bi ih opustila.

– Definitivno postoji razlika između toga kako mi koji smo van rudarstva gledamo na sve to i kako oni doživljavaju sebe. Zbog toga su moje junakinje ipak nasmejane, lepe i dostojanstvene u tim surovim i grubim ambijentima rudnika. Ove žene vole svoj posao mnogo više nego što mi možemo da zamislimo.

Serija „Rudarke“ Marijin je master rad na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a sve fotografije možete pogledati na izložbi u galeriji Štab koja će trajati od sedmog do devetog novembra.

Više Marijinih fotografija pogledajte na njenom Instagramu.