Kada te ožive posle predoziranja opiodima

Nalokson, spasonosni protivotrov za predoziranje opijatima, postao je neophodno sredstvo u kanadskoj krizi opioda koja je dostigla nivo opasnosti po nacionalnu zdravstvenu zaštitu. Međutim, njegova dostupnost varira od provincije do provincije. Ontario je nedavno postao tek treća kanadska provincija – posle Alberte i Britanske Kolumbije – u kojoj taj lek može da se uzme u apoteci. Iako je ovo korak u dobrom pravcu za Ontario, ne znamo koliko je kriza sa opiodima u ovoj provinciji ozbiljna , zbog nedostataka statističkih podataka o predoziranjima i smrtnim slučajevima u proteklih nekoliko godina.

Međutim, potentni sintetički opiod fentanil, koji je jači i od heroina i od morfijuma, pronađen je i u mnogim drugim opojnim drogama , i to ne samo u Ontariju, već i u provincijama na zapadu, koje su postale epicentar krize opioda u Kanadi. Ali u Ontariju, iako je nalokson od juna dostupan u apotekama i besplatan je, i dalje je namenjen samo onima koji su uzimali ili uzimaju opijate, ili imaju prijatelja ili člana porodice koji to čini.

Videos by VICE

Da bismo bolje shvatili kakvu ulogu nalokson ima u rešavanju krize opioda, VICE je razgovarao sa ženom u srednjim dvadesetim godinama, koja je pre manje od godinu dana oživljena injekcijom naloksona koju joj je dala prijateljica. Od tada se očistila uz pomoć suboksona, i poslednja četiri meseca ne uzima heroin:

Od 2012. sam povremeno uzimala heroin. Prošle godine je postalo baš loše. Ranije sam bila u stanju da prestanem, ali prošle godine, pred zimu, kada sam se skinula, postalo je mnogo gore i teško sam se izborila s tim.

Nisam se baš uklapala u kliše o narkomanu: nisam imala nesrećno detinjstvo, nikada nisam upadala u nevolje, nikada nisam morala da odlazim u ozbiljne ekstreme da bih se ufiksala. Studirala sam ozbiljan fakultet dok sam bila zavisna o heroinu. Uvek sam imala kancelarijske poslove, plata mi je uvek bila iznad minimuma. Ženstvena sam: nikada ne izgledam aljkavo. Ali to je samo izgled – pretpostavljam da sam samo naizgled delovala normalno.

___________________________________________________________________________Pogledajte VICE Srbija film Vikend ratnici

___________________________________________________________________________

To moje predoziranje mi je bilo jedino u životu. Generalno, uvek sam uzimala manje količine, za početak, i kada vidim da je sve u redu, uzela bih još jedan fiks heroina, ako mi je bilo potrebno još. Nikada ne bih uzela sve odjednom; uvek bih prvo uzela malo da ga proverim i budem sigurna da je u redu. Nisu svi moji prijatelji tako postupali. To sam radila da bih bila bezbedna – možda to nije najbolji način da se uradiš, ali meni je bilo dovoljno dobro.

Sedela sam kod jedne prijateljice i pijuckale smo, malo piva i vina, ali svakako nisam bila odvaljena, ili nešto slično. Večeri se bližio kraj, i htela sam da uradim još malo heroina pre nego što odem kući. Otišla sam u kupatilo i uzela malo, i kao i obično, nisam želela da preterujem. Mislila sam da nisam preterala. Uzela sam onoliko koliko sam mislila da je dovoljno da se malo popravim i da se odvezem kući. Naravno, vrata su bila zatvorena i zaključana, i niko nije primetio. U toj kući je bilo samo dvoje mojih prijatelja, i ja im nisam rekla da ću to da uradim. I to je bilo to.

Fotografija: Flickr korisnik Weeler Cowperthwaite

Samo se sećam da sam se probudila. Čim sam se probudila, znala sam šta se dogodilo, ali nisam znala koliko dugo sam bila u nesvesti. Očigledno dovoljno dugo da oni pomisle, „Šta se dešava“? Izgleda da se u jednom trenutku mojoj drugarici pripiškilo, i da je pomislila da sam se isuviše dugo zadržala u kupatilu. Onda je neko provalio vrata i našao me onesvešćenu na podu. Moja prijateljca koja je imala komplet za prvu pomoć, zato što je već bila na metadonu, mi je dala nalokson, i mislim da mi je dala dve doze.

Moj diler je uvek imao komplete kod sebe, ali ja ih nikada nisam imala. Da sam bila sama, kao što se često dešavalo kada se drogiram, ne bi bilo načina da se spasim. Nije bilo trenutka između fiksa i onesvešćivanja. Što se mene tiče, igla je još mogla da bude u mojoj ruci.

Možda bih se probudila posle predoziranja – ima slučajeva kada kljucneš, to je kao da si zadremao. Ponekad ne znaš da li si overio ili si zadremao do tačke gubitka svesti. Kada god bih zadremala, nikada nisam pomislila, O sranje, baš ću da se onesvestim, zato što je to deo omamljivanja. Više puta bih zadremala na desetak minuta i bila bez svesti, a onda bih otvorila oči i videla da i dalje sedim u istom položaju. Tako da je veoma teško reči da li si overio toliko da ti je neophodan nalokson.

To je bio jeziv trenutak panke za mene. Nisam mogla da verujem da sam svoje prijatelje stavila u poziciju da moraju to da rade u svojoj kući – čak ni na javnom mestu gde bi potencijalno mogli da me ostave, već u njihovoj kući. Da se nešto dogodilo, pozvali bi ih na odgovornost. Moja prijateljica koja me je oživela je delovala veoma uplašeno.

Iako se to dogodilo u društvu prijatelja, ja sam se skoro uvek drogirala u samoći. Kada bih uradila šemu s dilerom, otišla bih u kupatilo i to obavila sama. Većinu puta sam to radila sama. Radila sam to sama pre nego što bih otišla na neko okupljanje. To nije stimulant za koji je potreban razgovor. To je veoma usamljenička droga. To je nešto što želiš da radiš sam, i nemaš problem da to radiš sam. Nikako ti nije dosadno kada to radiš sam. Veoma je prijatno kada to tako radiš; ja svakako ne bih oklevala da to radim sama.

Kada se nađeš u situaciji da se baš onesvestiš, nikada ti ne padne na pamet, Hej, možda bi trebalo da uzmem nalokson. Fizički ne bi bio u stanju sam sebi da ga daš – nema trenutka između. Mora da bude prisutan neko drugi, koji zna za nalokson i ima ga, ali kada se drogiraš sam, ko će da bude tu? Sam si.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu