Maturant skače sa balkona na balkon. Slika sa

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Australia

Ako postoji jedna opasnost od koje uporno stradaju maturanti, to su balkoni. Svake godine, balkoni Zlatne obale dospevaju na naslovne stranice, uprkos sve većim merama predostrožnosti koje sprečavaju ljude da se zezaju s njima.

Tragičnim slučajem, većina mladih ljudi koji padnu sa visokih spratova ne prežive da ispričaju svoju priču. Ali mi smo pomislili da će biti korisnije da ljudi čuju koliko je to zapravo bolno, i da će biti ubedljivije od toga da jednostavno kažemo, „nemojte to da radite“. Zbog toga smo našli momka koji je sa trećeg sprata pao na glavu, i preživeo.

Džejms* je tehničar u australijskoj mornarici, koji je pao sa jednog balkona u Sidneju kada je imao 21 godinu. Džejms nije slavio maturu, ali suština je ista: bio je odvaljen, potcenio je posledice i bio je užasno povređen. Evo šta nam je ispričao.

Džejms s leva, pre pada. Napomena: zamaglili smo sva lica, da Džejms ne bi bio otpušten. Sve fotografije objavljujemo sa odobrenjem.

VICE: Zdravo, Džejms. Znači, to se dogodilo pre pet godina. Možeš li da nam ispričaš šta se dogodilo?

Džejms: Bio je petak veče, krajem godine, i ja sam izašao u grad sa jednim prijateljem. Kada sam se vratio do svog stana, shvatio sam da sam zaboravio ključeve, ali da mogu da se popnem preko tri balkona i uđem unutra. Sećam se kada sam se popeo preko prvog balkona, pa preko drugog, a onda sam se ispeo na treći i držao za gelender. Ali bio sam toliko pijan, da mi je stisak popustio.

Sećaš li se šta ti je prošlo kroz glavu kada si se okliznuo?

Uvek ću se sećati trenutka pre pada, kada sam se pomalo pridržavao, ali i klizao nadole, i kada sam odlučio da se pustim. Možda zvuči suludo, ali bio sam toliko pijan da sam pomislio da ću biti u redu kada padnem. U tom trenutku nije bilo ozbiljnih posledica.

Počeo sam da padam, i udario sam nogom u drugi balkon, zbog čega sam se preturio. Zato sam padao glavom nadole i aterirao na nju. Glava mi se praktično presavila, i nogama sam sebe udario po njoj. Kičma mi se savila i sabila, i polomio sam pršljen. Srećom, sva ta sila mi nije pritisla lobanju, već samo leđa. Na kraju sam imao samo frakturu lobanje, vilice i istegao sam koleno kada sam udario u balkon na drugom spratu, i naravno, stvarno polomljena leđa. Smrskao sam pršljen T6.

Kasnije, u bolnici

Jesi li izgubio svest?

Da, i momak koji je bio sa mnom je odlepio. Izgleda da sam ustao – toga se uopšte ne sećam – i on je pomislio da sam dobro, ali mi je rekao da ostanem kod njega i prespavam na kauču. Povraćao sam celu noć, zato što sam bio i pijan i kontuzovan.

Sećam se da sam se ujutru probudio i rekao, „Ljudi, trpim neverovatne, nepodnošljive bolove i ne mogu da se krećem. Ne znam šta mi je“. Ali svi su pomislili da sam meškušac. Jedan od njih je čak i predložio da mi istegnu leđa. Na kraju sam se vratio u svoj stan, smesta se onesvestio i spavao do ponedeljka.

Spavao si cela dva dana?

Da, uglavnom. Bol je bio toliko jak da nisam mogao da mrdnem iz kreveta. Srećom, nije mi se išlo u toalet, ili tako nešto, ali takođe nisam mogao ni da pijem ni da jedem. U ponedeljak me je zapravo probudio alarm, jer je trebalo da idem na posao. Sećam se da sam poslao poruku jednom prijatelju, i zamolio ga da me odvede. On je pristao, i uskoro sam uskočio u njegova kola, ali od tada mi je sve bilo u magnovenju. Rekao mi je da je znao da nešto nije u redu, zato što sam sve vreme stenjao i kukao. A čim sam stigao na posao, otišao sam do brodskog lekara, ali on mi je rekao da je sa mnom sve u redu.

Čekaj, rekli su ti da je s tobom sve u redu? Jesi li im ispričao šta se dogodilo?

Da, ali oni su pomislili da lažem da bih se izvukao sa posla. Ali u njihovu odbranu, moram da kažem da im nisam rekao da sam se napio i pao s balkona. Da sam im rekao, bio bih u gadnoj nevolji. Stan mi je tada bio u vojnom kompleksu, i nisam želeo da rizikujem da ga izgubim. Umesto toga, rekao sam im da sam pao niz stepenice.

Džejmsova proteza za leđe, mesec dana nakon pada

Kada si shvatio koliko si ozbiljno povređen?

Na kraju su mi rekli da odem kod lekara u bazi. Pregledali su mi uvo, videli su da imam unutrašnje krvarenje, i hitno su me odveli na intenzivnu negu. Ubrzo sam išao na skenere, stavili su mi proteze, ceo taj rad. Sve je išlo veoma brzo. U suštini, rekli su mi da mi je polomljena kičma, što mi je imalo smisla, kada pomislim u kakvim sam bolovima bio.

Kako je izgledao proces oporavka?

Bio sam na intenzivnoj nezi oko šest dana, pre nego što su me prebacili u običnu bolničku sobu. Morao sam neprekidno da ležim na leđima – nisam mogao da ustanem da odem u toalet, nisam mogao da se tuširam stojeći – bukvalno sam bio na leđima, čak i kada sam jeo. To je trajalo oko mesec dana, kada su me pregledali razni specijalisti. Pošto sam tada bio mlad, u formi, zdrav, i imao pozitivan stav, veoma brzo sam se oporavio. Isprva su želeli da me operišu, ali povrede su toliko brzo zarasle, da nije bilo potrebe. To je bilo dobro, je su mi rekli da bih do ceo život imao zdravstvenih problema, da su me tada operisali.

Kakvu si pouku izvukao iz toga?

Mislim da je glupo što se sve to dogodilo zbog alkohola. To je bukvalno bio samo jedan večernji izlazak, u kombinaciji sa par pića kod prijatelja pre izlaska, sa prejakim pićima i zabavljanjem sa pravi ljudima. Isuviše brzo smo se previše raspojasali. Takođe ne mogu da verujem da se to zaista dogodilo. Stalno na vestima čuješ da je neko pao s balkona, a onda se to desi tebi. Nemojte da mislite da to vama ne može da se dogodi.

*Ime je izmenjeno da Džejms ne bi imao problema u mornarici.

Pratite Monique naTwitter-u