Ljudi koji će glasati za „Ne“ na referendumu

Postoji jedan eksperiment koji možete i sami da probate da izvedete, ako imate par šimpanza u šteku, niko vas od nadležnih ne nadgleda a tamo gde vam je srce sjaji kristal ubistva i zlobe. Ako stavite majmuna u mali kavez i izložite ga periodičnim elektro-šokovima, ovo stvorenje će se razbesneti, bacati se neprekidno na rešetke, vrištaće i zavijaće, očajnički želeći da izađe. Potom ćete otvoriti jednu stranu kaveza pravac u duboku provaliju. Ako nemate provaliju na raspolaganju, možete da probate krov neke visoke, oštre zgrade. Šimpanza će odjednom utihnuti.

Gledaće preko ponora, njuškati vazduh, kratko se zagledati u prazninu pred njim, i ponovo se povući. Ubrzo će postati veoma anksiozan. Kada ga ponovo izložite šoku, sedeće pasivno uza zid. Sada poznaje užas praznine. Trpeće sve čime ga budete gađali u neprekidnoj i naizgled nesvesnoj tišini.

Ovaj zamišljeni eksperiment nije n u kom slučaju etičan ako ga izvodite nad šimpanzama, ali je primer politike Evropske centralne banke prema Grčkoj. Otkako je zemlja počela da se survava u dužničku krizu 2009, njeni kreditori podvrgavaju Grke svakomesečnim poniženjima: surovo su umanjena davanja i penzije, novi porezi nametnuti snagom balističke rakete, četvrtina zemlje je ispod linije siromaštva, a sve to u ime privrednog oporavka. Tokom ovog pakla, uvek se postavljao nekakav sadistički izbor: ako vam se ne dopada, uvek možete da napustite evro, da bankrotirate zbog dugova, da se bacite u tu duboku provaliju i vidite šta će se sledeće dogoditi. Očekivanja su da će se, poput onog šimpanze u kavezu, Grčka uvek teturati na ivici provalije, ali nikada neće skočiti u nepoznato.

Grčka dužnička kriza, naravno, jeste bankarska kriza: nebezbedne prakse finansijskog sektora zapretile su da izazovu imploziju čitave industrije, te je širom Evrope država uskočila kao krajni garant kapitalističkih odnosa. Umesto da preuzmu banke, međutim, vlade su počele da upumpavaju novac u njih, novac koji su same morale da pozajmljuju. Odjednom je bankarska kriza postala kriza državnog deficita i, u spektakularnom ideološkom puču, ideja da je razlog za nju to što su vlade trošile previše novca na socijalne programe, postala je opšteprihvaćena mudrost.

Umesto da izvuku evropske banke, evropski kreditori Grčke su joj dali pozajmicu, i nije prošlo puno vremena, već su zahtevali otplatu kamata. Od 2010. Godine do početka 2015, Grčka je pozajmila 252 milijarde evra od ostatka Evrope, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Od toga je 232.9 milijarde evra potrošeno na isplatu kamata ili je dato bankama i spekulantima. Skoro ni cent ovog novca nije uložen u grčku privredu, a svaki novi kredit dolazi sa novim uslovima: Grčka mora sve više da uzima od svog naroda da bi kreditori mogli da ostvare zaradu.

Pročitajte: Grčka kriza u fotografijama

Ali poslednji paket zahteva je možda zaista bio previše. U nedelju se u zemlji održava referendum o najnovijoj ponudi kreditora. Pitanje na koje Grci treba da odgovore glasanjem je kao poslednji zalogaj – „Treba li da prihvatimo plan dogovora Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda sačinjen u Evrogrupi 25.06.2015, koji čine dva dela i njihov je konačni, jedinstveni predlog?“ – a danas je potpuno nevažan za situaciju. „Plan dogovora “ koji pominje više nije ni ponuda: Nemačka je potvrdila da više nema nikakvog dogovora, dok se grčka vlada povukla korak dalje od ambisa, u osnovi se povinujući svim tim „ponižavajućim“ zahtevima. Ali pravo pitanje je vrlo jednostavno. Referendumsko pitanje je: da li popuštamo, ili smo toliko očajni da ćemo pritisnuti veliko crveno dugme na kome piše „zajebi sve „?

Ono što se dešava je potpuno druga priča. Vlade Francuske, Nemačke i Italije insistiraju da će glas protiv sporazuma neminovno dovesti do izlaska Grčke iz Evrozone; grčka vlada se ne slaže, ali više nema kontrolu nad sopstvenim referendumom. Niko ne zna šta se zaista nalazi na kraju provalije, ali postoji nekoliko mogućnosti:

Ljudi koji će glasati za „Da“ u nedelju. Foto Panagiotis Maidis

GRČKA GLASA „DA“

Uslovi koje su postavili Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond više nisu na pregovaračkom stolu, ali je to još uvek uslov kome se svi nadaju. Premijer Cipras iz Sirize, koalicije radikalne levice, ponudio je ostavku ukoliko „Da“ pobedi; verovatno će ga zameniti neki debeljuškasti tehnokrata kog će imenovati banke. Uslediće hitan zajam, pa onda još jedan koji će pomoći Grčkoj da ne bankrotira zbog ovog prethodnos, a zatim još jedan kredit da pokrije ovaj drugi. Plaćaće se kamate. Grčka će prvo prodati ostrva kineskim milijarderima, potom drevne iskopine bankarskim konglomeratima koji su oduvek želeli Akropolj među svojim posedima, a onda svoju decu trgovcima robljem. Beskrajni niz nezaposlenih, običnog beskorisnog mesa, samo će bledeti ili će biti pretvoreni u đubrivo. Oni koji prežive biće prisiljeni da kopaju suvu, mrtvu zemlju rukama koje krvare, tragajući za poslednjim zalihama vrednih minerala. Morate da platite svoje dugove. Smrt će biti spora i bolna, ali neće proći puno vremena pre nego što će nacija Heraklita i Aristofana zauvek nestati.

Verovatnoća: Umerena. Većina anketa predviđa pobedu „ne“, ali kako smo valjda do sada naučili, anketama se ne može uvek verovati.

Neki par koji se ljubi za vreme demonstracija

GRČKA GLASA „NE“, SVE JE U REDU

Siriza se ovome nada. „Ne“ će, misle oni, ojačati grčku stranu u pregovorima; suočeni sa očiglednim i jasnim narodnim mandatom, MMF i ECB će morati da naprave nekoliko manjih ustupaka na putu ka socijaldemokratiji. Grčka može da zadrži evro, a biće uvedene inicijative koje će omogućiti privredi da raste, tako da će dug moći da se isplati u celini u nekom trenutku. Cipras se oduvek trudio da se postavi kao razumni pragmatista koji veruje u demokratiju i želi da svi žive srećni i zadovoljni. A u suštini, svi kreditori su bledi, naduveni, pohlepni monstrumi koji bi isekli grkljan gomili dece ukoliko bi smatrali da tu postoji nekakva zarada. Ako Grčka bude izglasala „ne“, potrudiće se da zemlja pati.

Verovatnoća: Zevs će sići sa oblaka noseći hrpu državnih obveznica pre nego što se ovaj san ostvari.

GRČKA ODLAZI U KOMUNIZAM

Posle snažnog „ne“, Siriza odbacuje evro, nacionalizuje banke, čisti se od reakcionarnih elemenata, vrši novu eksproprijaciju privatnog vlasništva kapitalističke klase i uspostavlja ogromne armije radnika koje će ostvariti zadatak izgradnje nove, bolje budućnosti u kojoj niko nikada neće patiti zbog zarade drugog i u kojoj će svako moći da dostigne samoostvarenje.

Verovatnoća: Možda će se dogoditi. Možda će se dogoditi. Možda će se dogoditi.

__________________________________________________________________

Sisa – Kokain za siromašne

__________________________________________________________________

VOJNI PUČ

Velike evropske zemlje ne kriju da im se nikako ne dopada trenutna vlada u Grčkoj; ako nastavi sa referendumima, možda će se odlučiti da na vlast dovedu novu. Već postoji i primer iz prošlosti. Posle Drugog svetskog rata, Britanija i Amerika su brutalno ugušila narodni komunistički pokret, bacajući seme za desničarsku vojnu diktaturu koja je trajala do 1974. Puno je onih u grčkoj „državi u državi“, tajnim službama, koji se rado sećaju hunte i lako bi mogli da budu uvereni da je neophodno oživeti stare dane slave kada si bez frke mogao da biješ studente komunjare čak i sekirama, a njihove vođe pravo pred streljačke vodove.

Verovatnoća: Niko o tome ne priča još uvek, ali neki iznad nas bi mogli da pomišljaju i na to.

GLOBALNI NUKLEARNI RAT

Ako ne otplaćujete dugove, pojaviće vam se policija na vratima. Sukobi između kreditora i dužnika uvek se završavaju oružanom silom, a oružana sila je nekako uvek na strani kreditora. U 19. veku, rat je bio standardna praksa u ovakvim pričama. Francuska je vodila dva rata sa Meksikom, 1838-1839 i 1861-1867, kada je ova latinoamerička zemlja odbila da vrati dugove. Desetine hiljada ljudi je poginulo. U dugoj i bogatoj istoriji, rat je uvek bio najveći izvozni proizvod Evrope. Neće proći puno vremena pre nego što nemački avioni ponovo počnu da zuje iznad Atine, pre nego što britanske trupe smrti probijaju put kroz unutrašnjost zemlje, pre nego što Egejsko more opet bude minirano. Grčka će imati par prijatelja, ali je samo jedan onaj na kog može da se računa. Rusija je tradicionalno zaštitnik svih naroda pravoslavne vere, ali i najveća nuklearna sila na svetu. Bojeve glave će puckati poput plikova na aknama napadnutoj Zemlji, gradovi će doživeti luciferijanske požare, a sve to samo zato što neke fine grčke bakice nisu mogle da podignu penziju.

Verovatnoća: Smrt je sigurna.